Југ Брињанин удара на Рибник 0001    Сан уснила љуба Фазлагина 0002    На Удбини у кули каменој, 0003    У одаји ноћи по поноћи, 0004    Сан уснила, па с’ у сну препала. 0005    Како с’ госпе препанути не ће, 0006    Кад је страшан санак боравила! 0007    Модар с’ облак уз небо подвио 0008    Од Оточца и Бриња камена, 0009    Из облака модра муња сива, 0010    Муња сива, пуцају громови, 0011    Од њега се магла отискује, 0012    Све оточко поље поклопила, 0013    Оде магла под Корин-планину. 0014    Кад изиђе на широку Лику, 0015    Сву широку Лику поклопила, 0016    Све је гледа госпе Фазлагина, 0017    Куд ће сиња магла окренути, 0018    Ал ће Новом, али ће Госпићу, 0019    Ал ће магла на богаз Рибнику? 0020    Новом не ће, а Госпићу не ће, 0021    Све Рибничко поље поклопила, 0022    Страшну маглу госпе опазила, 0023    Пола је мутне, а пола крваве, 0024    По њој гркћу врани гавранови. 0025    Када магла до Рибника сађе, 0026    А полети јато гавранова, 0027    А на Рибник били ударише. 0028    Дочекаше тићи лабудови, 0029    Они с’ с њима пери ударише. 0030    Која фајда, што се ударише, 0031    Лабудовом пера отпадају, 0032    Падају мртви тићи лабудићи, 0033    Појагмише тице лабудице, 0034    Па се они натраг повратише. 0035    Кад погледа госпе Фазлагина 0036    До ћојлука повише Рибника 0037    Билој кули брата Халилаге, 0038    Отишће се јато гавранова 0039    До његове на ћојлуку куле. 0040    Кад стигоше кули на ћојлуку, 0041    Подранила два тића лабуда, 0042    Изишли су у бостан у башчу, 0043    Међу њима тица лабудица, 0044    Сестреница, тица лабудица. 0045    Када види јато гавранова, 0046    А на бостан они ударише, 0047    Дочекаше два јадна лабуда, 0048    И с њима се пери ударише, 0049    Један мртав паде у бостану, 0050    Утече други у кулу камену, 0051    Ујагмише тицу лабудицу, 0052    Вратише се под Корин-планину. 0053    Када види госпе Фазлагина, 0054    А у страху на ноге скочила, 0055    До пенџера па се појагмила, 0056    Па погледа са џама-пенџера, 0057    Још јој зори ни хабера нејма. 0058    У одаји свићу запалила, 0059    А све госпе по одаји хода, 0060    Све спомиње Рибник на богазу. 0061    Син јој Ахмет на јатаку спава, 0062    Њега буди на јатаку мајка: 0063    „Устај сине, Фазлагић-Ахмете, 0064    Како те је санак приварио! 0065    Мен’ је синко, триба од тебека.“ 0066    Не да јој се Ахмет пробудити, 0067    Јер је и он санак боравио, 0068    А какав је санак боравио: 0069    Уродила по пољу љубица, 0070    А љубица и код ње ружица, 0071    А изашо Фазлагић Ахмете, 0072    Па он бере по пољу ружицу. 0073    Кад до једног цвита долазио, 0074    Фати с’ момак, да убере цвита, 0075    Дочека га змија шаровита, 0076    Њу дочека Фазлагић Ахмете, 0077    Па он уби змију шаровиту. 0078    Која фајда, што је ј’ оборио, 0079    Кад га јопе друга дочекала, 0080    Под ливу га сису ударила. 0081    Припаде се момак на јатаку, 0082    Он подвикну, па на ноге скочи. 0083    Кад опази мајку код јатака, 0084    Он матери вели у одаји: 0085    „Што т’ је, мајко, ноћас у одаји, 0086    Што ме будиш ноћас на јатаку?“ 0087    Њему мати вели у одаји: 0088    „Мој Ахмете, у мене једини! 0089    Сједи, сине, мајци код колина, 0090    Да ти санак у одаји кажем, 0091    Ја се ноћас у сну препанула.“ 0092    Све му мати у одаји каже, 0093    Какав ли је санак боравила: 0094    „На мој, синко, санак гледајући, 0095    Ја се бојим и другог времена, 0096    Ја се бојим бијелу Рибнику, 0097    Да ће, синко, Рибник изгорити, 0098    И високој на ћојлуку кули, 0099    Моме брату диздар-Халилаги 0100    И његова два посопца сина, 0101    И Златији, кићеној дивојци. 0102    Ти послушај мајке у одаји: 0103    Ти се спреми, појаши дората, 0104    Гони њега низ Лику Рибнику 0105    До високе на ћојлуку куле 0106    Своме даји диздар-Халилаги, 0107    Нека чува куле на ћојлуку 0108    И Рибника била на богазу. 0109    Ја се, сине, бојим Оточана, 0110    Оточана и с њима Брињана, 0111    Преварит ће агу на ћојлуку, 0112    Лудо море изгубити главу.“ 0113    Ахмет мучи, ништа не дивани. 0114    Вид’де старе љубе Фазлагине! 0115    Фати с’ госпе уре на пенџеру. 0116    Кад у уру госпе погледала, 0117    Ура каже четири сахата, 0118    Још до дана четири сахата: 0119    „Ахмете сине у мене једини! 0120    До дана је четири сахата; 0121    Док ти сађеш низ Лику Рибнику. 0122    Таман, сине, четири сахата, 0123    Ја виш дана чекати не могу, 0124    Ван послушај мајке у одаји: 0125    Спремај, сине, себе и дората, 0126    Хајде, синко, низ Лику Рибнику, 0127    Лети даји диздар-Халилаги!“ 0128    Хоће Ахмет мајке послушати, 0129    Опреми се момак у одаји, 0130    А опреми на јаслах дората, 0131    Изађе му мати у авлију, 0132    Ахмет мајци руку пољубио: 0133    „Деде мајко, да се халалимо! 0134    Могли би се кашње не видити. 0135    Врлетан је под планином кланац, 0136    А планине сада саме нису, 0137    Ваља ноћас кланац пригазити, 0138    Могло би се тамо погинути. 0139    Мени с’ чини, моја старо мајко, 0140    Да се кашње видити не ћемо.“ 0141    С њим се мати липо халалила: 0142    „Хајде, синко, у сто добрих часа! 0143    Не шали се, у мене једини, 0144    Добро чувај куле дајиџине! 0145    Да ти биде тамо до потрибе, 0146    Главу подај, а не дај образа, 0147    Боље ти је тамо погинути, 0148    Нег црн образ на Удбину снити, 0149    Да се с тобом шале Удбињани 0150    По кахвама и по механама.“ 0151    „ „Мати моја, не старај се с тиме!“ “ 0152    Из авлије ишћера дората, 0153    Окрену га граду на капију, 0154    Капиџију момак повикује: 0155    „Побратиме, капиџија Рамо, 0156    Отварај ми од Удбине врата!“ 0157    Опази га кићена дивојка, 0158    Сестра Фате капиџије Раме. 0159    Кад познаде Фазлагина сина, 0160    Тад дивојка у капију сађе, 0161    Од Удбине отворила врата: 0162    „Куд ћеш, брате, Фазлагић-Ахмете?“ 0163    „ „Хоћу, сестро, до Рибника сићи, 0164    До високе куле дајиџине.“ “ 0165    То јој рече, поћера дората, 0166    Отишће га низ поље зелено, 0167    Управ гони кланцу плочанскоме, 0168    У Плочанац кланац ударио. 0169    Вију вуци, гркћу гавранови, 0170    Све у гори дрече вјеверице, 0171    По оклинцих хучу хулавице, 0172    А под њим се дорат усплашио, 0173    Све се момак с дором приговара: 0174    „Шта ми с’ ноћас бојиш у планини, 0175    Али вука ал горског хајдука? 0176    Не бој с’, доре, вука ни хајдука, 0177    Док Ахмета чујеш на себика, 0178    Вук на вука у планини не ће, 0179    Мој дорате, хајдук на хајдука.“ 0180    И плочански кланац пригазио. 0181    Па најаха испод куле биле, 0182    Испод куле плочанског Алаге. 0183    Он погледа у кулу бијелу, 0184    Сјају ли се џаме у дувару: 0185    Ту ј’ Ахмету јауклија била, 0186    Сестра Ајка плочанског Алаге. 0187    Кад се сјају џаме у дувару, 0188    У дувару, у боју доњему, 0189    Он под пенџер додера дората, 0190    Са дората погледа на пенџер, 0191    У одаји јасна гори свића, 0192    Код ње сиди кићена дивојка, 0193    Све спомиње Фазлагић-Ахмета: 0194    „Гдје си, драги, Фазлагић-Ахмете, 0195    Што те нејма до пенџера мога, 0196    Ево има за недиљу дана? 0197    Ти си чешће мени доходио.“ 0198    Кад је види Фазлагић Ахмете, 0199    Он се драгој јави са пенџера: 0200    „Липа Ајко, кићена дивојко, 0201    Ево теби Фазлагића твога!“ 0202    Кад дивојка момка опазила: 0203    „Гдје си, душо, Фазлагић-Ахмете? 0204    Јал ме води, јал већ не доходи! 0205    Дост’ је нашег ашиклука било. 0206    Далеко је к мени доходити, 0207    А литне се ноћи пригодиле, 0208    А постали вуци и хајдуци, 0209    Могло би се свашта дочекати, 0210    Ти би мого с мене погинути.“ 0211    „ „Не будали, кићена дивојко! 0212    Ноћас вакта од поласка нејма. 0213    Одох, драга, до Рибника сади, 0214    До ћојлука повише Рибника, 0215    Позовнути дају у сватове 0216    И обадва своја дајиџића 0217    И Златију себи на весеље. 0218    Ван чуј, Ајко, кићена дивојко, 0219    Деде, драга, да се халалимо! 0220    Халал никог уморити не ће. 0221    Док ја кули стигнем дајиџиној, 0222    Могло би се, драга, погинути, 0223    Могли би се кашње не видити.“ “ 0224    „Мучи душо, Фазлагић-Ахмете, 0225    Не говори ричи неприличних!“ 0226    Док то рече кићена дивојка, 0227    На Рибнику пукоше топови, 0228    А ситни се огањ проломио, 0229    Ко кад Рибник у абес пропаде. 0230    А одјекну Ахмет на дорату: 0231    „Миловање, да се халалимо, 0232    Да се брже, драга, растајемо! 0233    Ти чујеш ли с Рибника топова? 0234    Пропаде нам Рибник на богазу, 0235    Оде кула даје Халилаге!“ 0236    А дивојци сузе ударише: 0237    „Хајде, драги, у сто добрих часа, 0238    Здраво био, па се веселио, 0239    Здраво ми се натраг повратио!“ 0240    У том момак отишће дората. 0241    Све се огањ слама код Рибника, 0242    А плануше куће сиромашке, 0243    А зацвили Ахмет на дорату: 0244    „Куку доре, десно крило моје! 0245    Изгори нам Рибник на богазу, 0246    А индата нејма ни откуда.“ 0247    Гони дору низ поље Рибнику. 0248    Од високе куле Алагине 0249    Сахат има поља до Рибника. 0250    Бије дору са обидве стране, 0251    Пола поља хајван пригазио, 0252    Већ је б’јела зора убилила. 0253    Ситни огањ стаде код Рибника, 0254    Вец пуцају велики топови, 0255    Горе села граду до бедена. 0256    Док доћера дору до Рибника, 0257    А већ био данак освануо. 0258    Кад кроз Рибник момак ударио, 0259    Чудно момци леже по сокацих 0260    У гаћама и танких кошуљах, 0261    Ни на какву русе главе нејма. 0262    Изашле им остариле мајке, 0263    Па познају дјецу по сокацих 0264    По рукавих и танких кошуљах, 0265    Све кукају мајке по сокацих. 0266    Гони Ахмет, грозне сузе ваља. 0267    Кад изјаха момак из Рибника, 0268    Па отишће дору до ћојлука, 0269    Сав је Рибник магла поклопила. 0270    Он опази кулу дајиџину, 0271    Усправ му је кула дајиџина, 0272    Није била кула изгорила. 0273    Па се момак с дором приговара: 0274    „Мој дорате, десно крило моје, 0275    Ено биле куле дајиџине! 0276    Је л’ ми дајо јоште у животу, 0277    Кад му кула није изгорила?“ 0278    Кад се кули близо прикучио, 0279    А на кули кука кукавица. 0280    То не била горска кукавица, 0281    Већ му ујна Халилагиница, 0282    Она кука на џама-пенџеру. 0283    Када види Фазлагина сина, 0284    А закука Халилагиница: 0285    „Куку сине, Фазлагић-Ахмете! 0286    Јеси л’, синко, рано подранио, 0287    Пошо кули даје Халилаге 0288    На весеље Халилагиници? 0289    Нејма Мује, сина старијега, 0290    Да дочека тебе у авлији. 0291    Ето Мује, лежи у бостану, 0292    На њем, синко, русе главе нејма! 0293    Нејма Злате, моје јединице, 0294    Да изведе тебе у одају.“ 0295    Њојзи вели Фазлагић Ахмете: 0296    „Ујно моја, камо дјеца твоја, 0297    Камо дајо, диздар-Халилага, 0298    Ко запали Рибник на богазу?“ 0299    „ „Куку сине, Фазлагић-Ахмете! 0300    Стиже војска од Оточца била, 0301    Оточани и с њима Брињани 0302    Запалише Рибник на богазу, 0303    На моју се кулу навратише. 0304    Овде т’ нејма даје Халилаге, 0305    У зо час је чету покупио, 0306    Диго чету шездест дружине 0307    И пред њима Маљковић-Стипана 0308    И побру му Вукашица кнеза, 0309    Отишо је Брињу каменоме, 0310    Не би л’ тамо добро задобио, 0311    Отишо тамо, не било га амо! 0312    Ето Мује, лежи у бостану, 0313    Ујагмише моју јединицу, 0314    Однесоше под Корин-планину.“ “ 0315    А Ахмету сузе ударише, 0316    Од авлије поврати дората, 0317    Испод куле проћера дората, 0318    Повика га ујна са пенџера: 0319    „Стани, сине, Фазлагић-Ахмете, 0320    Врати дору у моју авлију! 0321    Ево Османа, мог млађега сина, 0322    Гдје ђогата спрема на јаслама, 0323    Да за сестром у поћеру пође. 0324    Устави ми сина јединога, 0325    Лудо ћете посијати главе, 0326    Силна ј’ војска на Рибник изашла, 0327    Причекајте бега и Личана, 0328    Ено с’ чују удбињски топови.“ 0329    Онда Ахмет поврати дората, 0330    У авлију ујаха дората, 0331    А искочи момак из подрума 0332    И за собом изведе ђогата, 0333    Грозне момку сузе ударају, 0334    Познаде Ахмет дајиџића свога. 0335    Њему момак вели код ђогата: 0336    „Мој течићу, Фазлагић-Ахмете! 0337    Јеси л’, брате, здраво и весело?“ 0338    „ „Здраво јесам, диздарев Османе! 0339    Дај поврати на јасле ђогата, 0340    Свежи ђогу и дората мога, 0341    Да чекамо бега и Личана. 0342    Нас двојица, чудо Оточана, 0343    Црна с’ гора исићи не море, 0344    Лудо ћемо посијати главе.“ “ 0345    А вели му Диздаревић Осме: 0346    „Мој течићу, Фазлагић-Ахмете! 0347    Мени, брате, није до чекања, 0348    Моја сестра оде до Оточца. 0349    Кад ш’ чекати бега и Личана, 0350    Па т’ је тамо жао погинути, 0351    Сјаши дору, на јасле привежи, 0352    Хајде, брате, у кулу камену 0353    У одају моје сестре Злате, 0354    Остала је шарена преслица, 0355    Код преслице бојали-вретено, 0356    Преди прело у халват-одаји, 0357    Тако чекај бега удбињскога!“ 0358    А Ахмету сузе-ударише: 0359    „Што то, брате, Диздаревић-Осме! 0360    Сад ћемо лудо посијати главе. 0361    Видит ћемо јутрос под Корином, 0362    Ком је тамо жао погинути, 0363    За кога је шарена преслица!“ 0364    Из авлије поврати дората. 0365    Оста Осман под кулом каменом, 0366    Не да му се ђогат узјахати. 0367    Отишће Ахмет низ поље Корину, 0368    А дорату пао по перчину, 0369    Гони дору низ поље зелено. 0370    А док Осман узјахо ђогата, 0371    Пола поља Ахмет пригазио, 0372    За њим Осман низ поље окрену, 0373    Стиже Ахмет под Корин-планину. 0374    Када стиже на дуге пољане, 0375    Све пољане магла поклопила, 0376    Ни се брдо види ни планина, 0377    А у кланцу пушке отргују. 0378    Јаше дору низ дуге пољане, 0379    Од кахара писму запивао: 0380    „Мили Боже, на свачем ти фала! 0381    Вила гњиздо тица лабудица 0382    На ћојлуку повише Рибника, 0383    А у кули диздар-Халилаге, 0384    И излегла два тића лабуда, 0385    Међу њима тицу лабудицу, 0386    Сестреницу тицу лабудицу. 0387    Наћера се јато гавранова 0388    На високу на ћојлуку кулу, 0389    Они тици гњиздо оборише, 0390    Ујагмише тицу лабудицу, 0391    Побигоше под Корин-планину.“ 0392    Тако момак писму запивао, 0393    А у магли влашче отпивало: 0394    „Тако, тако, турско момче младо! 0395    Кад си јутрос рано подранио, 0396    Па ти пјеваш, те нас разговараш 0397    У туђој земљи, а у нашој тузи. 0398    Пољане је магла поклопила, 0399    Помели се наши кулаузи, 0400    А други нам стазу ујагмили.“ 0401    Кад га чуо Фазлагић Ахмете, 0402    А повика Ахмет са дората: 0403    „А Бога ти, влашко момче младо! 0404    Што се јутрос са мном преговараш? 0405    Тако здраво био и весело. 0406    Дај ми право на пољани кажи: 0407    Ко подиже силовиту војску, 0408    Ко запали Рибник на богазу, 0409    Ко удари на високу кулу, 0410    Билу кулу диздар-Халилаге, 0411    Ко ујагми кићену дивојку, 0412    Липу Злату диздар-Халилаге?“ 0413    Њему влашче вели на пољани: 0414    „Кад ме питаш, турско момче младо, 0415    Тако здраво био и весело, 0416    Мени дао са рамена главу, 0417    Снио т’ главу до Оточца била, 0418    Дао главу оточкому бану! 0419    Диже војску Јуже Брињанине 0420    И побро му Влашкариновићу. 0421    Запалише Рибник на богазу, 0422    А удари на високу кулу, 0423    Ударио Жагревић Јоване 0424    И побро му Мандушићу Марко. 0425    Ујагми Јован кићену дивојку, 0426    Однесе је под Корин-планину. 0427    Ако не знаш, турско момче младо, 0428    Гдје је глава Загревић-Јована, 0429    Ово ј’ Јован, што с тобом дивани. 0430    Ево Злате, кићене дивојке, 0431    Ево Злате за мном на кулашу, 0432    Па учини, шта ћеш учинити!“ 0433    Кад га чуо Фазлагић Ахмете, 0434    Он повика Жагревић-Јована: 0435    „А Бога ти, Жагревић-Јоване, 0436    Тако здраво био и весело! 0437    Врати мени на поштење Злату, 0438    Ни пораз шта, већ пораз јунаштва: 0439    Ако ми је не даш на поштење, 0440    Поврати ми за новце бијеле; 0441    Ако ми је повратити не деш, 0442    Ходи мени на мејдан изиђи, 0443    Да се овде јутрос окушамо, 0444    Ко остане, нек води дивојку! 0445    Ако м’ не ћеш на мејдан изиди, 0446    Само ми се по богазу јављај, 0447    Ћерат ћу те до Оточца била, 0448    Док је моје у животу главе.“ 0449    Кад га чуо Жагревић Јоване, 0450    Он дивојци вели на пољани: 0451    „Липа Злате, кићена дивојко! 0452    Деде мени на кулашу кажи, 0453    Ко је оно Турчин на пољани: 0454    Ал ти је братац, ал ти је стричевић, 0455    Ал ти је био какав муштерија, 0456    Па за тобом пошо у поћеру?“ 0457    Њему вели кићена дивојка: 0458    „А бога ми, Жагревић-Јоване! 0459    Брат ми није, а није стричевић, 0460    Мени с’ чини, Жагревић-Јоване, 0461    Да су ми оба брата погинула, 0462    Стричевића ни имала нисам, 0463    Ја имала муштерије нисам: 0464    Оно је течић Фазлагић Ахмете 0465    Са Удбине, са широке Лике.“ 0466    Онда вели Жагревић Јоване: 0467    „Добро знадем Фазлагић-Ахмета. 0468    Оно ј’ Туре рано подранило, 0469    Подранило, да изгуби главу.“ 0470    Низ пољану отишће кулаша, 0471    А повика Фазлагић-Ахмета: 0472    „Стан’, Турчине, Фазлагић-Ахмете! 0473    Док ја дођем до нашег богаза, 0474    До ујака Влашкариновића, 0475    Док упитам Влашкариновића, 0476    Хоћу ли ти Злату повратити?“ 0477    До ујака доћера кулаша, 0478    Њему вели Влашкариновићу: 0479    „Мој нетјаче, Жагревић-Јоване! 0480    Што си мјесто своје оставио, 0481    Што не чуваш краја од Турака, 0482    Док се дигне магла на пољани, 0483    Док не видим на дугих пољанах, 0484    Куда ћемо војском окренути, 0485    Други су нам стазу ујагмили.“ 0486    Њему вели Жагревић Јоване: 0487    „Мој ујаче Влашкариновићу! 0488    Ено стиже Туре на пољану, 0489    Па се са мном Туре приговара, 0490    Ишће Злату кићену дивојку, 0491    Да му вратим на поштење Злату. 0492    Ако му је не дам на поштење, 0493    Да је вратим за новце готове; 0494    Ако не дам за новце готове, 0495    Мене Турчин на мејдан позива. 0496    Хоћу ли му Злату повратити, 0497    Ал ћу њему стати на мејдану: 0498    Ко остане, нек води дивојку!“ 0499    Њему вели Влашкариновићу: 0500    „Мој нетјаче, Жагревић-Јоване! 0501    Ко је Туре на доњих пољанах?“ 0502    „ „Мој ујаче Влашкариновићу! 0503    Мени каже кићена дивојка, 0504    Да је глава Фазлагић Ахмете 0505    Са Удбине, са широке Лике.“ “ 0506    Онда вели Влашкариновићу: 0507    „Мој нетјаче, Жагревић-Јоване! 0508    Тај је Ахмет рано подранио, 0509    Подранио, да изгуби главу; 0510    Ти би мого тамо погинути, 0511    Волим твојој на рамену глави, 0512    Него триста ’наких дивојака. 0513    Хајде врати на поштење Злату, 0514    Па ти кажи Фазлагић-Ахмету: 0515    Да му враћаш на поштење Злату. 0516    Ни пораз шта, већ пораз јунаштва.“ 0517    Онда Јован поврати кулаша, 0518    Од логора ишћера кулаша, 0519    Он отишће са коња дивојку: 0520    „Хајде Злате, кићена дивојко, 0521    Ето теби Фазлагић-Ахмета, 0522    Тамо тражи Фазлагић-Ахмета!“ 0523    А повика Јован на кулашу: 0524    „О Турчине, Фазлагић-Ахмете, 0525    Ето теби кићене дивојке! 0526    Не враћам ти за новце дивојке 0527    Ни од страха на дугих пољанах, 0528    Већ ето ти на поштење Злата!“ 0529    То му рече, поврати кулаша. 0530    Њему вели Фазлагић Ахмете: 0531    „Фала теби, Жагревић-Јоване! 0532    Ја те знадем, да си јунак прави.“ 0533    Стаде вика Мандушића Марка: 0534    „Побратиме, Жагревић-Јоване! 0535    Што поврати кићену дивојку 0536    А од страха једнога Турчина? 0537    Мислио сам, да си мушка глава, 0538    Сад ја знадох, да си маџарица. 0539    Брже враћај кићену дивојку! 0540    Ако му не смиш на мејдан изаћи, 0541    Ја ћу за те на мејдан изаћи.“ 0542    Када чуо Жагревић Јоване, 0543    Што му побро рече на пољани, 0544    Уз пољану поврати кулаша, 0545    За дивојком наврже кулаша, 0546    А побиже кићена дивојка. 0547    Далеко се Ахмет пригодио, 0548    А зацвили кићена дивојка: 0549    „К мени, брате, Фазлагић-Ахмете! 0550    Ујагми ме Жагревић Јоване.“ 0551    Гони Ахмет низ пољане дору, 0552    Помоли се Фазлагић Ахмете, 0553    Стиже Јован кићену дивојку, 0554    Он не може Злате ујагмити, 0555    Јер с’ и Ахмет близо прикучио. 0556    Фати с’ Јован од паса пушака, 0557    На дивојку пушке понудио, 0558    Оби пушке Злату погодише, 0559    Прибише јој ногу по колину, 0560    А побиже Жагревић-Јоване. 0561    Стоји цика кићене дивојке: 0562    „К мени, брате, изгубих ти главу!“ 0563    Крај ње Ахмет наћера дората. 0564    Кад он види рањену дивојку: 0565    „Стан’, Јоване, то није јуначка, 0566    Не бију се кићене дивојке!“ 0567    Види момак, стигнути не море, 0568    Ахмет пушке носи натегнуте, 0569    На Јована пушке понудио, 0570    Оби пушке њега погодише, 0571    Мртав Јован паде са кулаша. 0572    Док обори Жагревић-Јована, 0573    Намири мира Влашкариновића, 0574    И у њега пушке натегнуте, 0575    На Ахмета пушке понудио, 0576    Оби пушке добро послужише, 0577    И Ахмета оби погодише, 0578    Мртав Ахмет паде са дората. 0579    У том стиже Диздаревић Осме, 0580    А побиже Влашкариновићу. 0581    За њим Осман наврже ђогата, 0582    Дочека га тридесет усара, 0583    На Османа ватру оборише, 0584    На Осману рану начинише, 0585    Утече му Влашкариновићу. 0586    Кад Османа пушка ударила, 0587    Потече на њег тридесет усара, 0588    А побиже Диздаревић Осме, 0589    Утече Осман уз дуге пољане. 0590    Када види кићена дивојка, 0591    Доплаза се к Ахмету дивојка, 0592    Мртва нађе Фазлагић-Ахмета, 0593    А закука кићена дивојка. 0594    У том стиже дванаест усара, 0595    Ахмету хоће да одсичу главу, 0596    Све заклања кићена дивојка, 0597    По мртву паде Фазлагић-Ахмету. 0598    Која фајда, што паде дивојка, 0599    Ахмету су одризали главу. 0600    Док Ахмету одризаше главу, 0601    Оби руке Злати одсикоше, 0602    Ту код њега погину дивојка. 0603    Стоји хука поља зеленога, 0604    Подиже се магла на пољанах, 0605    Помоли се на голубу Лика, 0606    За њим њише силновита војска, 0607    Чује с’ нара личког поглавара: 0608    „Причекај ме, Јуже Брињанине! 0609    Ја ћу робље наше повратити, 0610    Ја ћу своју изгубити главу.“ 0611    Планини се они појагмише. 0612    Прочу с’ грло Маљковић-Стипана: 0613    Вратио се на Корин-планину 0614    Својим побром диздар-Халилагом, 0615    Опазили кавгу код Рибника, 0616    У планини стазу ујагмили. 0617    Стаде вика Маљковић-Стипана: 0618    „Не шали се, лички Мустајбеже! 0619    Ево твога Маљковић-Стипана, 0620    Ево ми побре диздар-Халилаге! 0621    Док ми друга тече у планини, 0622    Стипан стазу чува у Корину, 0623    Не бисмо ли робље повратили.“ 0624    А удари лички Мустајбеже, 0625    Пуче пушка, заврже се кавга, 0626    Нагоне се у стазу Корину, 0627    Отискује Стипан у планини. 0628    Гонећи се по Корин-планини 0629    Ту погину Влашкариновићу, 0630    Уфати Стипан Југа Брињанина. 0631    Гдје није главе, није ни узглавља, 0632    Већ прснуше они по планини, 0633    Даље их беже не ће ни ћерати. 0634    Поврати се лички Мустајбеже, 0635    Они робље своје повратише, 0636    А изађе Стипан из планине, 0637    Дваест њему друга погинуло. 0638    Рањена носе диздар-Халилагу, 0639    Рањена носе Вукашића кнеза. 0640    Дочека га лички Мустајбеже: 0641    „Гдје си, сине, Маљковић-Стипане!“ 0642    „ „Ево ме, беже, милом Богу фала! 0643    Јесмо л’, беже, робље повратили?“ “ 0644    „Да видимо, Маљковић-Стипане, 0645    Док с’ искупе лички коњаници.“ 0646    Скупљају се на дуге пољане, 0647    А изводе робље из планине. 0648    Већ рекоше, да се искупише, 0649    И мртваце своје изнесоше, 0650    Изнесоше, па их покопаше. 0651    Док је беже робље повратио, 0652    Стотину му погину коњика, 0653    Мустајбегу сузе ударају. 0654    Њему вели диздар Халилага: 0655    „Не плач’, беже, тако је јунаштво! 0656    Ти не жали по Лици јунака, 0657    Веш смо своје робље повратили.“ 0658    Кад види диздар своју јединицу 0659    И сестрића Фазлагић-Ахмета, 0660    Грозне њему сузе ударише. 0661    Укопаше Фазлагић-Ахмета 0662    И код њега кићену дивојку. 0663    Поклони Стипан Југа Брињанина, 0664    Даде њега личком Мустајбегу. 0665    Онда вели Јуже Брињанине: 0666    „Немој ми, беже, кидисати глави, 0667    Цини мене за новце готове!“ 0668    А вели му лички Мустајбеже: 0669    „Не будали, Јуже Брињанине, 0670    Ти не моли личког Мустајбега! 0671    Да ти одсичем са рамена главу, 0672    Ја не могу дигнути Личана. 0673    Ето теби Маљковић-Стипана! 0674    Стипан те је уфатио жива, 0675    Нек те цини, како њему драго!“ 0676    Па повика Маљковића свога: 0677    „Давор сине, Маљковић-Стипане! 0678    Хоћеш Југа отпуштити жива, 0679    За новце га Брињу опремити?“ 0680    Насмија се Маљковић Стипане: 0681    „Хоћу, беже, лички Мустајбеже, 0682    Ако ће ми дати дуговање, 0683    Готовине хиљаду дуката, 0684    Пуштит ћу га Брињу каменоме. 0685    Ако нејма готових дуката, 0686    Пуштит ћу га до петнаест дана, 0687    Отпуштити на вјеру јуначку.“ 0688    Онда вели Јуже Брињанине: 0689    „Овде нејмам готових дуката, 0690    Не чекај ме за петнаест дана, 0691    Причекај ме за недиљу дана, 0692    Док ја сађем Брињу бијеломе, 0693    Послат ћу ти хиљада дуката.“ 0694    Кад јуначке вјере утврдише, 0695    Под њег Стипан подмаче алата: 0696    „Хајде, Јуже, Брињу каменоме, 0697    Пошаљи ми главно дуговање, 0698    Све ћу својим друштвом подилити.“ 0699    Оде Јуже Брињу каменоме, 0700    Оде беже натраг на Удбину, 0701    Халилага до ћојлука била, 0702    Повратили робље од Рибника. 0703    Што су добили под Корин-планином, 0704    Што добили, право подилише. 0705    Оде Стипан својој домовини 0706    И однесе Вукашића кнеза, 0707    Да он личи Вукашића кнеза. 0708    Када прође та недиља дана, 0709    Стиже њему хиљаду дуката, 0710    Узе новце, главно дуговање, 0711    Све је својим друштвом подилио, 0712    Ко погино, дјеци опремио. 0713    Он изличи Вукашића кнеза, 0714    Изличи се диздар Халилага 0715    И Османа сина јединога, 0716    Он заврже шенлук и весеље, 0717    И ожени сина јединога 0718    Липом Златком плочанског Алаге, 0719    Јауклијом Фазлагина сина, 0720    И проведе шенлук и весеље, 0721    И Стипана звао на весеље. 0722    Није Злате плочанског Алаге, 0723    Није оном, ком је нам’јењена, 0724    Веш ономе, коме је суђена. 0725    С њоме био, пород изродио. 0726    Док су им главе у животу биле, 0727    Тако су се они промећали, 0728    Они, кажу, често војевали, 0729    Крвавом се руком умивали: 0730    Крајина је крвава хаљина.